Информација - Међународни савет за војне спортове (CISM)




Међународни савет за војне спортове (CISM)

Међународни савет за војне спортове (Conseil International du Sport Militaire), познат по свом акрониму - CISM, званична je међународна спортска асоцијација сачињена од оружаних снага земaља чланица. CISM представља савремену димензију активног успостављања међународних војних односа и средство за промоцију и јачање мира у свету, међуармијске сарадње, поверења и помирења кроз спорт. Тај идеал садржан је у слогану CISM: "Friendship through sport", (www.milsport.one).

CISM се састоји од представника оружаних снага 140 државе чланице са пет континената. Основан је као незванично међународно удружење 18. фебруара 1948. године у Ници (Француска) од стране пет земаља оснивача: Белгије, Француске, Луксембурга, Данске и Холандије. Правни статус са седиштем у Белгији (улица Жака Жордена бр. 26), добио је краљевским декретом потписаним 9. јануара 1989. године, од стране краља Белгије. CISM је непрофитабилна организација чији је циљ да развија пријатељске односе међу оружаним снагама држава чланица, промовише физичко образовање и спортске активности, обезбеђује узајамну техничку помоћ, помаже сиромашнијим чланицама у име пријатељства и солидарности и доприноси уравнотеженом и складном развоју војних лица и међународном напору за успостављање универзалног мира.

Узајамна борба и надметање припадника оружаних снага на спортском уместо на бојном пољу, основна је сврха свих активности и делатности које се обављају у оквиру програма CISM, који значајно доприноси процесу јачања општег мира у свету. То су препозналa Организацијa уједињених нација, које су CISM званично укључиле у Економски и социјални савет (ECOSOC), 2007. године. Сарадња CISM са Међународним олимпијским комитетом документована је 18. априла 1998. године, при обележавању јубилеја 50 година од оснивања CISM, на 53. Генералној скупштини и Конгресу CISM, одржаним од 8. до 20. априла 1998. године у Аустрији (Баден – Беч).
 
CISM је уврштен у АISF – Удружење међународних спортских федерација (Мултиспортске организације и такмичења “Спорт за све”), а Повељу о сарадњи потписао је председник МОК-а, његова екселенција, маркиз Хуан Антонио Самаран.

Попут олимпијских игара, почев од 1995. године, CISM је отпочео циклус организације светских војних игара („Олимпијада са звездицама – чиновима“). Велики успех тих игара и пријатељство које се на њима изграђивало између припадника оружаних снага подстакли су на успостављање зимских и кадетских светских војних игара. Тако су, 2010. године, одржане „1. зимске светске војне игре“ у Вал д’Аости (Италија) и „1. светске војне кадетске игре“ у Анкари (Турска).
 
CISM као темељ спорта у војсци

Спорт као феномен савременог друштва, темељи се на максималном залагању и примени телесних вежби и активности ради усавршавања моторичких способности, менталног капацитета и црта личности, односно постизања изврсности у изабраној спортској дисциплини. Развојем телесних и организационих способности у друштву и њиховим упоређивањем у одређеним био-социјалним условима, задовољавају се важне индивидуалне и опште потребе људи, укључујући и пресудно важну за сваку државу – одбрамбену потребу.

Спортом се ефикасно успоставља и унапређује социјална повезаност и јача мирнодопска и борбена спремност на свим нивоима система одбране земље. Учешћем у организацији и наступом на спортским догађајима из програма CISM, припадницима оружаних снага омогућено је да своје функционалне, оперативне и организационе способности међусобно упоређују, унапреде их кроз интерактивну међуармијску сарадњу и искажу као делотворно средство за промовисање основних вредности војне професије, војске и државе.

За већ 17 година чланства наше земље у CISM, спорт у Систему одбране Републике Србије уграђен је у национални спорт и обезбеђен је његов одрживи развој. Као појавни облик физичке културе припадника Министарства одбране и Војске Србије, спорт у војсци видно се манифестовао кроз слободно или организовано упражњавање спортских активности и делатности, ради постизања телесне и такмичарске изврсности, борбом и надметањем на спортском уместо на бојном пољу. Унапређивање личног физичког изгледа и способности, општег здравственог стања, тимске изграђености и резултата на такмичењима свих нивоа основни су задаци спорта у војсци, који чине војни спорт, класични спорт и спорт за све. Док класични спорт и спорт за све обухватају све опште познате спортске гране и дисциплине које се упражњавају у војсци, војни спорт означава спортове специфичне само за војну организацију, где су спортске активности и делатности упоредиве са поступцима у припреми и извршавању борбених и других мисија војске.

Кроз спорт као општег показатеља здравља, организованости и снаге једног друштва, темељи се и војна професија, којом се делотворно исказују витешка култура, храброст и врлина. Припремљеност за деловање и мера у којој су знање, вештина и искуство оних који приступају надметању, примењени у правом тренутку, одређују успешност у борби за победу, како на бојном тако и на спортском пољу. Попут оружане борбе, спортско такмичење почива на суочавању са изазовом који, у виду одређене препреке (задатка), поставља достојан (равноправан) противник. У том надметању, да би се обезбедио победнички исход, неопходно је правилно и брзо расуђивати, показати истрајност и прибраност под притиском и доносити одлуке којим ће се, поштујући прихваћена правила, велике раздаљине и наметнути изазови савладати боље од других, односно предузети решења којима ће проблеми бити преведени у предности.
 
С обзиром на то како су покрет и кретање у основи друштвених делатности као што су одбрана и спорт, ове две области нераскидиво повезује телесно вежбање, односно тренинг, којим се унапређују моторичке и радне способности и специфичне вештине, формира стабилан и оригиналан ментални став и постиже складна свеукупна изграђеност припадника војске. Такође, када је правилно структуриран, спорт не само да је компатибилан са академским  вредностима него их, чак, може побољшати и појачати. Суочавање са достојним изазовом на такмичењу чини најбољи могући тест за проверу достигнутих телесних способности и пружа могућност да се интелигентно и вешто реагује у свим ситуацијама, анализирају и савладају одређене слабости, као и да се из тога нешто ново научи.

На спортским догађајима из програма CISM, почев од 2003. године, припадници Министарства одбране и Војске Србије настојали су да, приступањем значајном тесту, уз исправан ментални став и понашање, презентују сопствене телесне способности и вештине и, у односу на колеге из страних армија, покажу већу ефикасност у савладавању постављених изазова. На тај начин, поред презентованих телесних способности, спортских умећа и вештина, високе мотивисаности и основних вредности војне професије, остварена су и запажена спортска достигнућа. Стицањем драгоцених искустава и знања у области тренинга, спортске дипломатије и менаџмента у спорту, значајно су унапређене телесне, комуникационе и организационе способности припадника Војске и хармонизоване њихове моралне вредности, у складу са кодексом спортског понашања. Коначно, унапређена је интерперсонална комуникација, узајамно поштовање, разумевање и сарадња са припадницима страних армија, без обзира на њихов етнички, културолошки и верски идентитет.
 
Република Србија у Међународном савету за војне спортове (CISM)
 
Република Србија баштини пуноправно чланство у CISM од пријема државне заједнице “Србија и Црна Гора” на „58. Генералној скупштини и Конгресу CISM“, 15. маја 2003. године у Уједињеним Арапским Емиратима (Дубаи). Званичну изјаву о приступању у CISM потписао је тадашњи министар одбране, господин Борис Тадић.

Сврха чланства и постојања Делегације је партиципирање Републике Србије и Војске Србије у одрживом развоју светског мира и унапређивање међуармијске сарадње, поверења и помирења у региону кроз спорт, кроз такмичења са припадницима страних армија, на спортском терену уместо на бојном пољу. На тај начин, јачају се одбрамбене способности земље и доприноси изградњи мира и безбедности у свету кроз својеврсне мировне мисије војних спортиста, коју осликава слоган CISM “Friendship through sport”.
 
Делегацију Републике Србије при CISM чине: шеф Делегације – господин Синиша Радовић; и чланови Делегације – потпуковник Александар Милорадовић, потпуковник др Драган Тодоров, потпуковник Ненад Милосављевић, потпуковник Дамњан Марковић, мајор Благота Вуковић, заставник I класе Игор Вуковић и војни службеник Снежана Станчетић.

Почасни члан Делегације је господин Мишел ван Мерс, пензионисани пуковник ОС Холандиије, Генерални секретар CISM од 2005. – 2009. године.
 
Делегација Републике Србије при CISM је у периоду од учлањења у CISM до данас реализовала укупно 162 спортске манифестације и догађаје из програма CISM. Најзначајнија спортскa такмичења на којима су припадници Министарства одбране и Војске Србије учествовали била су: “3., 4., 5., 6. и 7. летње светске војне игре”; “1, 2. и 3. зимске светске војне игре”; “1. кадетске светске војне игре” и бројна светска, европска и регионална војна првенства у скијању, атлетици, оријентирингу, маратону, триатлону, војном пентатлону, стрељаштву, џудоу, једрењу, футсалу и падобранству.
 
У  веома јакој и професионалној спортској конкуренцији припадници Министарства одбране и Војске Србије су, на 103 CISM такмичења,  освојили укупно 83 спортскa одличја (19 светских, 2 европске и 62 регионалних медаља) од чега златних – 28, сребрних –26 и бронзаних – 29. Највеће успеси остварени су управо у најјачој конкуренцији, и то на CISM Светским војним првенствима и Светским војним играма:  Младен Тепавчевић у пливању (1. и 3. место на 3. Светским војним играма у Италији 2003. године), мушка екипа у алпском скијању (3. место у слалому на 1. Зимским светским војним играма у Италији 2010. године), женска екипа у алпском скијању (3. место у велеслалому на 53. Светском војном првенству у скијању у Шведској 2015. године), женска екипа у маратону (3. место на 47. Светском војном првенству у Италији 2016. године и 2. место на 50. Светском војном првенству у Либану 2018. године), Ања Обрадовић у џудоу (2. место на 38. Светском војном првенству у Бразилу 2018. године), Александар Кукољ у џудоу (3. место на 38. Светском војном првенству у Бразилу 2018. године), Весна Ракић у џудоу (3. место на 38. Светском војном првенству у Бразилу 2018. године), Мате Немеш у рвању (3. место на 7. Светским војним играма у Кини 2019. године), Виктор Немеш у рвању (3. место на 7. Светским војним играма у Кини 2019. године) и Сања Вукашиновић у стрељаштву (3. место на 7. Светским војним играма у Кини 2019. године).
 
Од највреднијих спортских догађаја CISM које су успешно организоване у Републици Србији истичу се: “Европска конференција CISM” (новембра 2008. године), “42. светско војно првенство у маратону” (априла 2009. године), “Стратегијски семинар CISM 2010. године” (септембра 2010. године) и “55. светско војно првенство у кросу”, (марта 2013. године).
 
Посебан значај има регионална активност “CISM – FIFA Futsal Cup”, коју је иницирала Делегација Републике Србије при CISM, с циљем јачања сарадње, поверења и помирења између оружаних снага земаља у некада ратом захваћеном региону. Ова иницијатива, подржана је лично од стране Генералног секретара CISM и традиционално се организује почев од 2009. године, уз учешће свих шест бивших република СФРЈ.
 
Делегација Републике Србије при CISM покренула је реализацију пројекта CISM Челенџ куп у планинском трчању који је започет 2010. године и до сада је реализовано девет такмичења.
 
Такође Делегација Републике Србије при CISM посвећена је и реализацији спортских тренинг кампова (зимски и летњи) на Копаонику у оквиру којих се поред припрема чланова репрезентација Војске Србије у свим спортовима, велики акценат ставља и на реализацију стручних скупова из области спорта. До сада је реализовано десет летњих кампова и девет зимских кампова.

За заслуге у развоју светског мира, међуармијске сарадње, спорта и физичке културе, Генерални секретаријат CISM из Брисела, је од 2006. године до данас Р. Србији доделио 19 престижних одликовања (silver star-3, knight – 11, grand knight – 4, и grand officer - 3). Престижна одликовањe grand officer, за време свог мандата, добили су министри одбране: Драган Шутановац, Александар Вучић и Александар Вулин.
 
Свестрано ангажовање чланова војних репрезентација Републике Србије на спортским манифестацијама и догађајима при CISM, усмерено како на спортски резултат тако и на техничку помоћ, солидарност и општи напор за успостављање универзалног мира, допринело је уравнотеженом и складном развоју припадника Министарства одбране и Војске Србије. Успостављени су бројни пријатељски односи са колегама страних армија широм света, a упоређивањем стечених вештина и усвојених знања у области спорта и физичке културе делотворно су промовисане суштинске вредности спорта као што су етика, здрав начин живота, солидарност, фер-плеј и др.

ЗАКЉУЧАК

Република Србија је током чланства у CISM учествовала у организацији и реализацији 162 активности, остварила запажену међуармијску сарадњу са бројним земљама света и дала значајан допринос јачању позиције и кредибилитета наше војске и земље на међународном плану. Учешћем у „операцијама“ спортиста на пољу јачања мира и поверења у свету, кроз разноврсне активности из програма CISM, унапређиване су сопствене оперативне способности и повећан дипломатски потенцијал и углед наше  војске и државе у свету.
 
Организацијом и учешћем на спортским догађајима из програма CISM, као интегрисаног модела општег развоја припадника оружаних снага широм света, поред приказа врхунских спортских вештина и различитих националних култура, врши се и промоција много виших вредности којима је историја исковала веома јаке везе између народа и војске. Извршавањем својеврсне мировне мисије, борбом и надметањем на спортском уместо на бојном пољу, припадници Министарства одбране и Војске Србије су, како у својству спортиста, тако и руководства, значајно унапредили углед наших оружаних снага и државе у свету. У складу са Уставом Републике Србије и кодексом части припадника Војске Србије, ефикасно су промовисани војна професија, дух толеранције и интеркултуролошког дијалога, узајамно поштовање, разумевање и сарадња међу припадницима оружаних снага на Балкану, без обзира на њихов етнички, културни или верски идентитет.

Укључивање наше земље у међународне војне спортске интеграционе процесе делотворан је начин за остваривање интероперабилности професионалних војних лица, промовисање националне, родне, расне и верске равноправности, очување животне средине и јачање мира, безбености, сарадње и поверења у региону, Европи и свету, што је у складу са основним националним вредностима, интересима и циљевима политике националне безбедности и одбране Републике Србије.